ПИТАЊА И ОДГОВОРИ
СПЦ је скраћеница за Српску православну цркву. Седиште је у Београду, где се налази Патријаршија Српске Православне Цркве.
То је виртуална канцеларија коју Вам СПЦ ставља на располагање. Куповином канцеларије, помажете директно Цркву и њене пројекте.
ЛАВРА је велики, знаменит манастир, царска задужбина.
преграда у храму између олтара и простора за вернике. Првобитни иконостаси били су у облику ниске олтарске преграде; темпло.
Божанствена Литургија (реч долази из грчког језика и значи заједничка служба) или евхаристија (благодарење, захвалност) средиште је живота Православне цркве. Свети оци одредили су је као Свету тајну над тајнама, или тајну цркве. Из ње све извире и њој се све враћа. Она је истовремено и путовање ка Царству Небеском и његово присуство на земљи. Све остале свете тајне везане су и проистичу из Свете литургије. Видљива заједница верних са главом сабрања, епископом или свештеником као епископским изаслаником, у Литургији постаје Црква, Тело Христово, Народ Божији. Свету литургију установио је сам Господ Исус Христос на Тајној вечери са својим ученицима, преломивши хлеб и дајући им хлеб и вино уз речи : "Чините ово у мој спомен". У најширем смислу, Литургија се састоји од молитава, певања, читања и обреда. На Литургији читава црква у Христово име приноси Богу жртву хвале, која обнавља спомен на смрт и васкрсење Господње. После преображења наших дарова, хлеба и вина, у тело и крв Христову, ми се причешћујемо тим даровима и улазимо у савршену заједницу са Христом, уграђујемо се у Њега, испуњени Њиме. Основни делови Свете литургије су: ++Проскомидија++ (приношење и припрема хлеба и вина, уз помињање свих чланова цркве, оних који су међу нама и упокојених), ++Литургија оглашених++ (обавезно су јој у ранија времена присуствовали оглашени, тј. они који се спремају за крштење; неки је називају и Литургија речи због тога што су у њој главни делови читање Светог писма - апостолских посланица и јеванђеља, њихово тумачење и проповеди), ++Литургија верних++ (почиње Великим входом - преношењем евхаристијских дарова у олтар, наставља се приношењем дарова али и нас самих Богу, кроз Христову жртву поднесену ради нас, призивањем Духа Светог и претварањем дарова), ++Причешћивање++, и ++Отпуст++(молитва свештеника после које смо спремни да "пођемо у миру", назад у свет). Литургија се служи сваке недеље као дана васкрсења Христовог, на све велике празнике, Христове, Богородичине и светитељске, а може да се служи (и служи се нарочито у манастирима) и сваког дана. Литургију коју служимо најчешће у току године написао је свети Јован Златоусти, Литургија светог Василија Великог служи се у одређене дане (десет пута годишње), а Литургија пређеосвећених дарова служи се само у току Великог васкршњег поста.
Молитва је разговор са Богом и она чини садржај живота свих анђела на небу и свих светитеља. Она је срце свих врлина, најпре вере. Без молитве је немогуће разумети тајне Православне вере, света у коме живимо, људи са којима општимо, без молитве, пре свега, нема ни праве љубави према Богу нити богопознања. Све тајне вере откривају се само молитвеном уму и чистом срцу. Свети апостол Павле поручује нам: "Молите се непрестано". Сав живот Цркве је непрекидна молитва и непрекидно служење Богу. Поред заједничких богослужења и молитава у којима учествују сви Хришћани, постоје молитве које се односе на свакодневни породични живот и молитве које се упражњавају у тишини самоће. Молитве се могу поделити и на молитве хвале и слављења, молитве благодарности и молитве мољења. Хришћанинов дан почиње и завршава се са молитвом, тако он самог себе и сав живот свој приноси Богу. Молитва претходи сваком послу, али и јелу, молитва помаже стишавању узбурканости душе, али изнад свега, молитва је пут приближавању и разумевању Бога, расту љубави према Богу и људима. Не треба чекати да се учимо молитви само онда кад нам је Бог потребан, хришћански идеал је молити се непрестано, без напора - као што дишемо. Искуство многих великих Православних молитвеника помаже нам да се, полако, испрва понављајући њихове молитве, учимо топлом и искреном разговору с Богом. Ипак, не треба заборавити савете светих отаца о молитви. Свети Јован Лествичник каже: "Дешава се да ме, када стојим на молитви, сусреће дело доброчинства, које не дозвољава одлагање. У таквом случају треба дати предност делу љубави. Јер је љубав изнад молитве."